"... čitajući pravoslavnu hrišćansku literaturu naišla sam na nešto što mi nije bilo jasno a to je da je Bog Isus i da postoji Božje trojstvo..." Draga braćo i cijenjene sestre na zahtjev naši posjetilaca da naša sestra Fatma (Dušica) iz Srbije napiše svoju kraću priču kako je to ona odlučila da primi islam, mi smo je i zamolili u ime Allaha s.w.a. da to uradi na što je ona rado pristala i napisala svoje pokajanje koje možete pročitati. Zovem se Dušica, rođena sam 1978. godine u Srbiji. Odrastala sam u pravoslavnoj hrišćanskoj porodici. U crkvu sam počela ići kada mi je pre dvadeset godina umro otac.
Od rođenja imala sam usadjeno verovanje da Bog postoji. Medutim, čitajući pravoslavnu hrišćansku literaturu naišla sam na nešto što mi nije bilo jasno a to je da je Bog Isus i da postoji Božje trojstvo. Nezamislivo je da se Bog spusti na nivo čoveka i da se spusti medu narod i da ga nakraju razapnu, (hmm, kakav je to Bog) ili to da se Isus kao Bog zalaže za grehe ljudi koji celi život siluju, ubijaju, kradu, lažu i rade najružnije stvari, ne u to nisam mogla poverovati jer sam smatrala da za sve nas, bez obzira na boju kože, rasnu i nacionalnu pripadnost postoji samo jedan Bog, a da je Isus bio poslanik. Isus je poslanik kao i Muhammed, s.a.v.s. ali nije Bog, to sam zahvaljujući Allahu vrlo brzo svatila.
Pre nego što sam se odlučila primiti islam, živela sam kao ....
i svi moji vršnjaci, izlasci i provodi do kasnih sati, uživanje u prolaznim stvarima ali hvala Allahu s.w.a. shvatila sam da me to ne ispunjava, da je to uzaludno trošenje slobodnog vremena, svaki put kada bi se vratila sa ti (nazovimo ih) provoda, osečala sam prazninu u sebi i videla sam da to nije ono što može da zadovolji moju dušu, videla sam da nešto nedostaje.
Težila sam ka mirnom i harmoničnom životu i duhovnim vrednostima. Uvidela sam da svet oko mene nije svet kojem sam se mogla poveriti, sa kojim sam mogla da podelim svoju radost ili žalost, videla sam da je to svet interesa, novca, drugi Bogova, žena, uživanja u alkoholu, drogama, laži i prevarama i rekla sam sebi ovo nije svet u kom ti treba da živiš a osećala sam da postoji bolje od tog ružnog sveta. Na verovanje da postoji samo jedan Bog i da se Njemu treba klanjati prvi put sam naišla tokom studija izučavajući religije u predmetu iz sociologije. To je bio moj prvi kontakt sa islamskom kulturom.
Zatim sam pratila razne dokumentarne emisije o islamu, životu i tradiciji muslimana što me je mnogo oduševilo. U tim emisijama osetila sam čvrstinu imana, radost i strpljivost vernika bez obzira šta ih u životu, bilo ružno ili lepo zadesi. Traganjem za istinom kao i svi ljudi koji žele da promene svoj život u današnjem vremenu koristila sam se dosta internetom jer tu je najlakše naći ono što želiš a ja u Srbiji nisam imala mnogo dodira sa islamom i islamskim životom, sa islamskim narodom, čak šta više samo sam mogla čuti ružne stvari o islamu i muslimanima.
Koristeći internet naišla sam na dosta islamski stranica i mogu zaista reći da sam naišla na dosta islamskog materijala koji me je zbunjivao jer je bio različit po pitanju propisa u islamu, bez dokaza i slično tome a ja znam prve stvari koje sam naučila bila je da je islam zasnovan na dokazima iz Kuran i onaga sa čime je Muhamed s.a.v.s. poslan. Malo sam bila zbunjena ali Allahovom voljom naiša sam na web stranicu www.studio-din.com koja me je svojim sadržajem oduševila.
Tu sam počela čitati knjige, slušati razna predavanja, slušati učenje Kurana, Ezane tako da sam osjećala da se moj život mjenja i da pronalazim smiraj mojoj duši, počela sam sve više i više da razmišljam o sebi i svom stanju, gde sam ja to, ko sam ja to, da li je ovaj svet samo ili postoji drugi svet, da li je ovaj svet samo tek tako slučajno ili ćemo stati pred Boga da polažemo raćune za sve što činimo i dok sam razmišljala o tim pitanjima davala sam sebi odgovore kroz učenje islama postavljajući pitanja braći na web stranici studio din na koja su mi vrlo brzo i uz dokaze odgovarali.
