Sekica: "Imala sam veliku zelju za hidzab, stalno bih gledala stranice sa islamskom odjecom, zamisljala sebe u onoj haljini sa prelijepom mahramom, kako koracam ponosna a sestri muslimanki , koju susrecem, upucujem selam , dzennetski pozdrav ...
Vec od 15.godine je moje srce lupalo jace kad bi ugledalo hidzab, bila to slika ili pokrivena sestra ... ali, nisam bila dovoljno jaka, trazila sam stalno neka opravdanja, - sejtanska posla
I onda dodje taj 06.06.2008, uzeh ja preko dana diplomu , zavrsih srednju skolu i uvece, oko 22:00, saopstih mojim roditeljima da cu da ucinim taj korak, da se pokorim Allahovoj naredbi, da sacuvam sebe i svoju cast i da se pokrijem. Elhamdulillah, bili su srecni, jer su me oduvijek podrzavali, da ih Allah nagradi i uputi, amiin.
Ne mogu vam opisati kako sam klanjala ta 2 rekata, tu sedzdu cu pamtiti ... bila je tako posebna, puna emocija, jedinstvena... Allahu ekber".
